STAZA

 

U bespućima zbilje ugledah stazu,

jasnu, pravu.

I pođoh njome …i skrenuh i izgubih se.

I znam da je tu, odmah iza uglova nekih.

Lutao sam bespućima tražeći ju.

Preplivah rijeku koja tu nikad nije proticala,

Popeh se na vrh gore koja se tu nikada nije propinjala.

I tada, na zalazu sunca ponovno ju ugledah,

Jasnu, pravu.

Netko mi je u prolazu mahao.

Kad mu se približih – prepoznah sebe

 

 

 

*****

Moje Kraljevstvo je Beskonačnost,

a Kruna Vječnost.

I pomislit ćeš, ne postoji ništa veće,

ništa ljepše ni veličanstvenije.

I pomislit ćeš, velik je moj Bog  i

od Ljubavi njegove nema veće.

Ali kada dođeš u moje dlanove,

kad pronađeš svoje urezano ime –

pokazat ću ti

da sam beskonačniji od Beskonačnosti,

vječniji od Vječnosti.

Vidjet ćeš veću ljubav od najveće Ljubavi.

Vidjet ćeš da i put ima svoj Put, dalji,

nedogledniji.

I poći ćemo dalje, Ja u Tebi i Ti u Meni

u neki novi, beskrajniji Beskraj.